01. Предговор

Данашње друштво пролази кроз период велике трансформације коју карактеришу следећи трендови:
  • » Глобализација. То је процес у данашњем свету којим се постепено укидају ограничења протока роба, услуга, људи, идеја и информација међу различитим државама и деловима света.
  • » Експлозија знања. Двадесет први век је означен као век знања у коме се способност друштва да производи, селектује, прилагођава, комерцијализује и користи знање показује као критични фактор раста једног друштва и побољшања квалитета живота.
  • » Информационо друштво. То је друштво у коме стварање, дистрибуција и манипулација информацијама постаје значајна културна и економска активност. Централно место у овим друштвима заузимају информационе технологије које директно утичу на производњу и економију.
  • » Експлозија становништва. Мисли се на велики пораст становништва. Број становника расте геометријском прогресијом. Реалне процене су да ће 2011. године на нашој планети живети око осам милијарди људи.
Са свим овим променама мења се и улога образовања.
Док је ранији циљ образовања био да човек овлада постојећим знањем, данас, поред овладавања знањем, он мора да научи и како да стално усваја нова знања. У данашње време се траже нове вештине: проналажење информација, критичко размишљање, управљање временом, ефикасно преговарање, управљање стресом, вештина комуницирања, вештина продаје, рад у тимовима, управљање пројектима...
Из свих тих разлога сви ми морамо да будемо спремни да стално стичемо нова знања и искуства. Да никада не престанемо са процесом учења. Непрекидно учење постаје минималан услов за прилагођавање свим данашњим променама и постизање успеха у свим областима. Као што рече Брајан Трејси: „Ако стално не учите и не унапређујете себе, будите сигурни да неко други тамо негде то ради. Када будете срели ту особу, изгубићете.
Због свега тога расте значај културе учења, а у знање се инвестира више него раније.
Први и најважнији услов непрекидног учења јесте знати како учити.
Постојећи систем образовања заснован је на претпоставци да су промене знања релативно споре и да је оно што се научи данас довољно да се стави у употребу до краја радног века.
Такав систем нас учи да се плашимо грешака јер одмах бивамо санкционисани лошим оценама. То нас спутава и касније се одражава на нашу личност тако што не желимо да признамо да смо направили грешку. На тај начин губимо шансу да ту грешку исправимо, да даље учимо и развијамо се као емоционално здраве особе. Не може се унапредити знање нити креирати нове идеје ако човек није спреман да проба нешто ново. Да ризикује да погреши па да касније извуче поуку из своје грешке. Као што каже Теодор Рузвелт: „Само човек који ништа не учи, никада не греши.
Успешне особе знају за овај трик и напредују брже зато што праве више грешака од људи који су научени да је грешити лоше и да је то одраз њихове неинтелигенције.
Школски систем, какав постоји код нас, у свету је одавно превазиђен. Њему је неопходна свеопшта реформа која ће пре свега подразумевати изградњу нових метода учења. Стари приступ по коме професор или наставник размишља, а ученици извршавају, постаје ствар прошлости. Окружење је сувише динамично и пуно промена да би класичан приступ учењу опстао. Отуда сви, и професори и ученици, морају да уче. Статус кво стање треба напустити. Људи које уче морају стално да се мењају и усавршавају. Да буду отворени и спремни на радикалне промене.
Наставно особље код нас се бави држањем часова, а не образовањем. На питање зашто ученици постижу просечне или лоше резултате, професори разлоге обично траже у лењости ученика. Ученици своје неуспехе правдају тежином градива. Постоји на хиљаде појмова, набрајања, дефиниција, подела, формула које једноставно не могу да стану у њихову главу. Информација је превише и они се осећају дезоријентисани. Све то ствара осећај нелагодности, одлаже се учење, изостављају се тешке ствари, учи се кампањски... И мотивисани студенти који улажу доста труда, не постижу резултате који одговарају уложеном раду.
Проблеми у учењу које имамо не потичу ни због лењости студената ни због тежине градива. Проблем са учењем постоји зато што нисмо научени како да учимо. Не познајемо начине планирања, организације и реализације процеса учења у школи или на факултету. Од свих нас се очекује да са разумевањем свакодневно учимо мноштво различитих материјала и градива, из различитих области, а ретко када смо у прилици да се упознамо са провереним стратегијама које нам омогућавају да ефикасније и ефектније учимо.
Препуштено је свакој индивидуи да учи на сопственим неуспесима. Превише времена потрошимо на учење, а да нас нико није учио како да учимо. Тако самоуки врло ретко постижемо добре резултате. А, учење постаје мучење.
Пошто живимо у информатичкој ери, где се информације множе невероватном брзином, већини људи је потребна техника која ће им омогућити да: брже заврше школу, брже савладају новине у свом послу, ефикасније уче страни језик, претражују Интернет и сл.
Због тога треба направити такав систем образовања који ће поред оспособљавања ученика и студената за данас тражене вештине, укључити и опробане методе, стратегије и вештине неопходне за брзо и ефикасно учење.
Постоји велики број техника за олакшавање процеса учења и повећања његове ефикасности. Познавање и примена стратегија и упутстава за учење могу вам бити од велике помоћи.
Често студенти и ученици овладавање стратегијама, тактикама и начинима за успешније учење виде као додатно учење и због тога показују одбојност. Стога је врло важно да схватите да стратегије и технике учења такође треба да научите, развијате и усавршавате, као и сваку другу активност којом ћете се касније у животу бавити. Оне треба да вам помогну да остварени резултати буду у складу са уложеним временом, енергијом и трудом. Да учите са лакоћом и задовољством, и при томе будете успешни.
Битно је да упамтите и следеће: без обзира на године, пол и образовање, свако може да запамти и научи све што пожели ако, користећи своје интелектуалне способности, учи на свој јединствен начин, открије и примени свој стил учења.
За примену било које стратегије за учење и за савладавање обавеза, пре свега, неопходно је да будете мотивисани и да имате позитиван ментални став који се огледа кроз схватања типа: „У школи сам да успем, да нешто научим”, „Завршићи све започете обавезе” и сл. То је најважнији фактор успеха у школи или на универзитету.
Следећи важан фактор је како планирате време и односите се према планираним обавезама. Потебно је да научите како да организујете своје време јер ћете га само на тај начин имати довољно, и за учење, али и за друге активности које су саставни део вашег живота.
Врло је битно и како се односите према стресу, на који начин се концентришете, хватате белешке на предавањима, колико брзо читате и усвајате градиво...
Незамисливо је да на тржишту веома ретко можете наћи упутства која помажу да постанете успешнији у ономе што свакодневно
радите - учите. Насупрот томе, за много других, можда чак и мање битних људских активности од учења, постоје разни водичи, приручници.
Веома ретко, чак и у установама које се баве образовањем, срећемо вољу да се помогне студентима, да се све битно за учење уобличи у један водич, приручник, где ћете на једном месту имати најважније савете и препоруке за учење.
Из тих разлога је настао „Приручник за успешно и ефикасно учење”. Он показује начине како да постигнете циљеве учења: да научите градиво, запамтите га, усвојите знање, положите испит, добијете високу оцену, примените научено...
Жеља аутора приручника је да се помогне свима којима је учење саставни део активности без обзира да ли су у питању студенти и ученици, учесници неформалног образовања, запослени људи чији посао захтева учење. Приручник ће вам одговорити на низ дилема и отворити размишљања шта све процес учења подразумева и у којим се све правцима треба развијати како би се степен савладавања материје, која је предмет учења, повећао до максималних граница сваке индивидуе, без обзира на њене природне и личне способности.
Овај приручник ће вам показати:

  • » Како да успешно учите?
  • » Како да се најбоље припремите за полагање различитих врста испита? » Како да организујете радни простор? » Како да напишете добар реферат или семинарски рад?
  • » Како да постигнете максималну менталну и физичку форму у учењу и останете у њој?
  • » Како да организујете и уштедите време, створите корисне навике?
  • » Како да повећате концентрацију?
  • » Како да правилно учите?
  • » Како да најбрже уочите кључне речи у лекцији?
  • » Како да брзо читате?
  • » Како да активно слушате и што више градива научите на настави?
  • » Како да се борите против заборавности?
  • » Како да савладате страх од испита?
  • » Како да организујете белешке са предавања?
  • » Како да се опустите током учења?
Приручник ће вам дати одговоре на ова, али и остала бројна питања и дилеме. Циљ приручника је да вас упути како да себи олакшате учење, смањите време које му посвећујете, а у исто време постижете одличне резултате.
Приручник је сачињен тако да се не мора читати од почетка до краја. Потребно је да једноставно прегледате садржај и одлучите шта ћете прво прочитати. Остатак можете проћи касније.
Запамтите: Учење не мора бити мучење!
У вери да ће овако презентиран бити од помоћи великом броју студената и ученика, очекујемо све добронамерне сугестије које ће учинити да наредне верзије приручника буду још боље и корисније.
Comments