12.3. Решите проблем заборављања

Да ли вам се дешава да се убрзо након учења новог материјала можете сетити само малог дела наученог? Одговор је вероватно позитиван. Немојте да вас то збуни и деморалише. То се дешава скоро свима.
Што мање имате прилике да вежбате оно што сте научили, то је већа брзина којом ће новостечено знање бити заборављено.
Најбољи начин да нешто запамтите је да обнављате научено градиво.
Обнављање је мајка знања.”
Али често немате времена да обнављате старо градиво, јер професори стално предају ново или из неког другог разлога, материја коју треба да научите се стално увећава. Учите ново и ново, при том не обнављајући претходно научено.
Дневни притисци вам баш не дозвољавају да вежбате градиво које сте научили раније.
Образовни систем широм света је организован на начин да кажњава оне које не науче ново градиво. Ви сте практично гурнути у бесмислену ситуацију. Присиљени сте да траћите своје време. Крајњи резултат је катастрофалан. Највећи део вашег времена пропада због тога што заборављате највећи део наученог.
Наравно, стећи ћете опште разумевање наученог градива, али разумевање је такође засновано на траговима у памћењу и подједнако је подложно заборављању. Само је питање времена када ћете неповратно изгубити највећи део времена инвестираног у учење.
Како да решите овај проблем?
Коришћењем стратегије оптималних интервала.

Стратегија оптималних интервала

Шта подразумева стратегија оптималних интервала?
Подразумева распоређивање обнављања градива у пажљиво одабраним временским интервалима који се називају оптимални интервали.
Оптимални интервали се израчунавају на основу два супротстављена критеријума:
1.    Интервали треба да буду толико дуги да омогуће ниску учесталост обнављања и да искористе такозвани ефекат раздвајања, по коме дужи периоди између обнављања, до неке границе, дају боље памћење.
2.    Интервали треба да буду довољно кратки да обезбеде да материјал још увек није заборављен.

То значи да интервали треба да буду толико дуги колико је потребно да се мали део знања заборави.
У вези са стратегијом оптималних интервала јесте и појам индекса заборављања. Индекс заборављања је индекс којим се мери немогућност репродуковања или препознавања раније наученог материјала. Индекс заборављања, може варирати од 3%, за спорије и веома тачно учење, до 20% за брже учење карактерисано мањим задржавањем знања. Ако индекс заборављања падне испод 3%, брзина стицања знања постаје много спора и неприхватљиво ниска. Са друге стране, брзина стицања знања достиже врх када је индекс заборављања негде око 20%. Изнад те вредности, и задржавање и брзина стицања знања опадају.
Код класичног учења, у коме су понављања произвољно постављена, индекс заборављања је значајно изнад 50%. Такво учење није само споро, него је изнад свега задржавање стеченог знања веома ниско. Уместо да памтите ствари које су битне, ви памтите само ствари које је лако запамтити или оне на које случајно налетите током прегледа других делова материјала.
Пошто се оптимални интервали разликују за различите делове знања, потребо је да научене материјале поделите на најмање могуће делове које се називају јединице знања.
Коришћење оптималних интервала и једноставност јединица знања представља кључ за велику брзину и велико задржавање наученог.
Као закључак се може извести да је кључ за ефикасно учење у минимизацији броја обнављања потребних да се жељено знање задржи у памћењу. Како ћете то остварити? Одређивањем оптималних интервала који раздвајају појединачна обнављања. Знање мора бити подељено у најмање могуће делове (тзв. јединице знања). Квалитет вашег учења зависиће од избора материјала и начина на који је он подељен у појединачне јединице знања.
Када примените ову технику, моћи ћете да скратите време неопходно за обнављање и до неколико пута, да решите многе од ваших проблема са учењем, да организујете своје памћење. Учићете без икаквог напора. А сам процес учења убрзаћете неколико пута.

Зашто је битно да редовно понављате градиво?

Један од најбољих метода памћења градива јесте његово понављање. Без понављања већина информација се задржи само у подсвести и не може се употребити за стварање нових асоцијација. Понављање не значи да треба само да исчитавате текст више пута, већ да током понављања утврђујете чињенице и промишљате. Понављање наученог треба да вршите непосредно пре него што се запамћено почне губити.
Прво понављање је најбоље да направити 15-20 минута након учења које је трајало око један сат. Оно би, према правилно направљеним белешкама, требало да траје око десет минута. На овај начин ћете заштитити запамћено од заборава на приближно један дан.
Затим, следећег дана треба да направите друго понављање које ће отприлике трајати пет минута. Након другог понављања ниво памћења пређених лекција ће бити знатно виши.
После седмог дана, направите треће понављање у трајању од неколико минута. Ово понављање, заједно са четвртим понављањем након месец дана, обично је довољно за трајно памћење.
О значају понављања за успешно и ефикасно учење говоре и препоруке многобројних истраживача процеса учења. Они су утврдили да најмање четвртина, а пожељно би било да је у питању половина од укупно предвиђеног времена за учење, треба да буде потрошена на утврђивање и понављање градива.
При томе, прво понављање треба да буде целовита ревизија начињених белешки (одбацивање непотребних, додавање заборављених белешки и њихово обликовање у коначну верзију).
Сва следећа понављања треба да направите без гледања белешки тако да на чисти лист папира напишете све чега се можете сетити.
Када све ово урадите, урадите проверу у односу на првобитне белешке. На овај начин извршено понављање имаће најбољи кумулативни учинак на ваше памћење. Код сваког следећег понављања можете одабрати само сложеније градиво и тако додатно уштедити време.
Врло је важно да учење почнете на време. Добро је позната и научно потврђена чињеница да је за претварање краткотрајног у дуготрајно памћење потребно најмање шест до осам недеља. Кампањско учење и згуснуто усвајање информација много је штетније од временски добро распоређеног учења, јер опада интензитет учења, долази брже до умора и засићености, а и значајније опада мотивација.

Како да запамтите много више приликом учења? Девет техника

Већина нас мисли да има потешкоћа са памћењем.
Али, прави проблем најчешће није у лошем функционисању нашег мозга, него у томе да имамо нереална очекивања од свог памћења.
Велики број ученика не приступа учењу са стратегијом понављања градива и одбијају да прихвате да разумети није исто што и запамтити.
Нове лекције треба да прегледате што је пре могуће, а понављање треба да вршите више пута између прве обраде лекције и завршног понављања градива за испит.
Кључ за учење је понављање. Са сваким понављањем материје која се учи, расту шансе за њено перманентно усвајање.
Вишеструко понављање не само да ће омогућити утврђивање знања о већ усвојеним концептима, него ће и указати на концепте који су били погрешно схваћени. Правовремено уочавање оваквих места спречиће вам панику и у последњем моменту.
Додатни разлог за понављање градива је и то што природно заборављате чак и оне концепте које сте схватили. Дуг период без понављања и понављање тек пред испит је често отежано предиспитном нервозом и недостаком времена.
Постоји више техника за меморисање информација. Ово су најчешће примењиване технике.
1. Акроними и акростихови
Акроними и акростихови служе за информације које се памте помоћу кључних речи. Акроним представља измишљену комбинацију слова, при чему свако од слова треба да подсети на чињеницу коју треба запамтити. Нпр. ДОЦНИ је акроним за ред потеза код пуцања из пиштоља - Дишите, Опустите се, Циљајте, Нанишаните, Испалите.
Акростих је измишљена реченица у којој прво слово сваке речи треба да подсети на идеју коју треба запамтити. Нпр. ЕФИКАСНО ГРАДИ ДУНАВСКУ БРАНУ је акростих који може послужити да се запамтите ноте на музичкој скали - Е, Г, Д, Б.
2. Локус метода
Локус метода се користи за памћење до двадесет појмова.
Поента ове стратегије је у следећем: треба да одаберете неко место на коме проводите много времена (нпр. стан) и замислите себе како шетате и увек примећујете исте ствари истим редом – нпр. врата, фотеља, фрижидер итд. Даље треба да замислите како на сваком од ових места стављате ствари које треба да запамтите. Потребно је да имате увек исти правац кретања (врата – фотеља– фрижидер). Нпр. ако је потребно да запамтите имена астронаута који су путовали на месец (Гагарина, Армстронга, Олдрина), замислите да шетате станом и да се на вратима сударате са Гагарином, затим наилазите на Армстронга у својој фотељи, потом се окрећете ка фрижидеру, отварате га и у њему видите смрзнутог Олдрина. Слично је и са стварима као и другим појмовима.
3. Увезивање
Ово је тактика која се користи за листе са или без редоследа. Од појмова које треба запамтити покушајте створити кратку причу у којој свака реч или идеја коју треба да запамтите асоцира на следећу реч или идеју. Ако неким случајем треба да запамтите речи: Черчил, уста, соба, преговори, можете смислити причу у којој Черчил своја уста држи отворена, у соби у којој се налази група људи са којом преговара.
4. Техника скраћивања
То је техника којом можете смањити број информација тако да добијете лако памтљиву целину. На пример, скраћенице МЕРР (министарство економије и регионалног развоја), НСЗ (национална служба за запошљавање), АСУПИ (агенција за страна улагања и промоцију извоза). Ове скраћенице су настале узимањем првог слова појединих речи.
5. Техника повезивање речи у реченицу
Ова техника вам помаже да запамтите кључне речи. Овом техником слажете неповезане речи у једну логичку реченицу. На пример, треба да запамитите речи бизнис, предузетник, идеја, тржиште. Можете их запамтити у облику реченице: За успех у бизнису предузетник мора имати добру идеју која треба да буде прихватљива са аспекта тржишта.
6. Техника кодирања
Ова се техника користи када треба да запамтите неку формулу. На пример, јачина деловања силе се добија када се помножи маса са убрзањем (Ф=м∙а) се може запамтити кроз реченицу: „Био је фудбалер Милана и Ајакса.”
7. Метода места
Ова метода се заснива на томе да одаберете неки простор који често користите или кроз који стално пролазите, а затим одређене ствари или појмове из учења поређате визуелно на одређена места. Кад год погледате у то место, знаћете на који појам се односи и увек ћете моћи да се подсетите пређеног градива. Тај простор може бити ваша соба, кухиња, читаоница...
8. Техника римовања
То је такође згодна техника за памћење формула, али и других ствари. Поента је направити неки стих, нешто што се римује. На пример, формулу за акцелерацију можете запамтити кроз стих: „Из физике је основно знање, сила кроз маса једнако је убрзање.”
9. Метода просторног уређења странице
Ова методе подразумева да ваше белешке са предавања разместите на странице претходно сажетог текста за учење. Тако ћете добити просторни распоред згодан за памћење.
Ако примените свих ових девет техника, моћи ћете да повежете неповезано, већи број података свести на мањи број, направити смислено од бесмисленог, научити које знакове би ваљало употребити да се присетите нечега...

Две идеје за побољшање памћења

1. Направите списак могућих испитних питања и покушајте да дате одговоре
Извуците једно питање случајним изборим. Потом нађите мали комад папира или картона. На предњој страни папира запишите наслов питања.
На полеђини папира напишите одговор на то питање.
Затим извуците, друго питање, па треће итд. За свако питање поновите исту стратегију.
Док путујете аутобусом, чекате код зубара и сл, извуците своје папириће и покушајте да одговорите на питања, без гледања на полеђину папира.
Можете дати пријатељу комад папира са питањем и одговором, замолити га да вам прочита питање, а ви покушајте да одговорите.
Ако сте заборавили одговор, погледајте са друге стране и покушајте поновити одговор.
Применом ове стратегије можете умногоме побољшати ваше памћење. Док пишете питања и одговоре, ви добрим делом памтите градиво. Затим понављајући утврђујете ваше рупе у знању. То ће вам омогућити да се усресредите на слабе тачке и доучите део који са несигурношћу препознајете. И треће, направили сте списак питања и одговора, неку врсту резимеа оног најважнијег што ће вам донети додатно време за понављање пред сам испит. То тада нећете морати да радите.
2. Гласно понављајте
Друга стратегија полази од тога да је гласно понављање најважнији елемент дугорочног памћења.
Први корак је да извучете оно што треба да научите и прочитате то гласно неколико пута сваког дана. То вам је као кад памтите речи песама ваших омиљених музичких група, певача и певачица. Ви гласно изговарате речи песме и после пар понављања знате песму за сва времена. Или вежбате неки скеч или рецитацију. Гласним понављањем део по део научили сте захтеван материјал.
Осим гласног понављања, ову стратегију можете подржати и неком римом или замишљеном сликом коју везујете уз поједине делове текста. Настојте да будете креативни и пронађите речи које се римују са оним што морате запамтити. Градиво можете повезивати и са неким сећањима, маштањима и сл.

Comments