12.2. Шта је заборављање?

Процес заборављања подразумева потпуно или делимично, трајно или привремено губљење онога што смо научили као и немогућност репродукције или препознавања наученог материјала.
Разликујемо две врсте заборављања:
1.    Спонтано заборављање
Ова врста заборављања настаје ако се неко градиво не понавља или ако се знање не употребљава. У том случају знање полако ишчезава.
2.    Активно заборављање
Ова врста заборављања настаје када се међусобно ометају две врсте градива (на пример прво се учи менаџмент, па се после пређе на маркетинг).
Брзина заборављања наученог наставног градива највећа је након престанка учења. С временом, заборављање је све спорије, али и даље расте.
Постоје четири основна разлога зашто заборављате оно што сте научили:
1.    Ретроактивна инхибиција.
То је ситуација када оно што сада учите омета памћење онога што сте раније научили. Учењем нових информација „бришете″ резултате претходног учења јер их још нисте у потпуности укомпоновали у структуру вашег знања. То је разлог зашто се не можете сетити онога што сте научили раније.
2.    Проактивна инхибиција.
Случај када оно што сте раније научили омета памћење онога сто сада учите.
3.    Дуг временски период.
Прошао је дуг временски период од када сте неко градиво учили и научили. Свака информација у дугорочном памћењу има свој биохемијски запис. Проласком времена од задњег коришћења тај запис слаби и временом се полако изгуби. Због тога информације које не користите често, врло лако заборављате.
4.    „Штреберско учење”.
То значи да сте лекције и градиво учили напамет и да их нисте међусобно повезивали са постојећим знањем. Пошто су оне целине за себе, врло брзо се заборављају. То је карактеристика учења напамет. Брзо испари. Можда ћете и постићи резултат учењем напамет, тј. положити предмет или испит, али ваше знање о томе ће врло кратко трајати.
Најчешћи узрок заборављања је ретроактивна инхибиција (заборављање као последица ометања наученог градива накнадним активностима). Ову појаву не можете да избегнете, али је можете свести на минимум тако што ћете претходно градиво усвојити, затим направити паузу и бавити се нечим другим.
Заборављање је веће уколико је претходно научено градиво сличније градиву које учите. Такође, дужи временски интервал између два учења обезбеђује мање заборављање.
Што је градиво боље научено, мања је могућност заборављања. Такође, уколико је градиво боље организовано у целине, мања је могућност заборављања.

Comments