11. ПИСАЊЕ‎ > ‎

11.1. Како да ефикасно и ефективно пишете?

Писање је пратећи облик учења. Под њим се у школи или на факултету подразумева писање на писменим испитима, писање семинарских и стручних радова, писања есеја, магистарских и докторских радова, писање у циљу презентације предавања и сл.
Писање је важна способност једног интелектуалца и на развоју ове вештине треба да радите од почетка школовања јер ће вам много пута касније затребати у професионалној каријери.
У наставку ће вам бити представљене фазе процеса писања као и основни савети за ефикасно писање.
Приликом израде писаног рада водите рачуна о следећим стварима:
  • » да се обраћате циљаном аудиторијуму
  • » да имате организован садржај
  • » да је презентиран на убедљив и ефикасан начин.
Израду писаног рада можете поделити у четири фазе:
1. Припрема:
  • » дефинисање теме,
  • » припрема начина обраћања циљном аудиторијуму и
  • » спровођење истраживања
2. Конципирање и писање:
  • » креирање садржаја,
  • » развој порука и
  • » развитак стила писања
3. Провера:
  • » преглед порука и
  • » преглед организације садржаја
4. Коректура:
  • » посвећивање пажње граматици,
  • » исправка грешака у писању...

1. Припрема писања

Код писања свих типова писаних радова (семинарски радови, испитни есеји, писмени испити...) треба да поштујете одређене кораке:
а. Уводна фаза
  • » Одређивање теме. Овде треба да изразите тезу, тему, циљеве укратко, у пар реченица.
  • » Дефинисање публике и одређивање начина обраћања. Утврдите да ли ће рад оцењивати само професор или асистент? Да ли ће бити представљен колегама? Стручњацима и професионалцима ван факултета?
  • » Одредите начин писања који ће бити најефикаснији за комуникацију.
  • » Одредите стратегију истраживања и листу извора. Развијте листу кључних речи и термина (препоручује се издвајање око 50 речи или термина, али овај број може бити мањи или већи, у зависности од врсте рада). Ова листа ће вам представљати основу за прикупљање, литературно истраживање и писање.
  • » Одредите временски оквир. Код планирања времена за писање урачунајте и уређивање текста, његову ревизију као и непланиране околности.
б. Инспиративна фаза
Ова фаза треба да обезбеди чување идеја и инспирацију. На одређеном месту запишите и сачувајте добре фразе, изразе, инспиративне догађаје који могу бити обрађени у тексту који ћете писати.
ц. Фаза истраживања
У овој фази скупљате, записујете и снимате информације, идеје, податке, чињенице... Такође, вршите преглед докумената, текстова, резултата експеримената, база податка, веб страница, извештаја итд.
Веома је битно да, о могућим изворима и препорукама за садржај и циљеве текста који припремате, разговарате са професорима, асистентима, библиотекарима, стручњацима из области о којој ћете писати.
Као литературне изворе можете користити: уџбенике, књиге, научне и стручне радове, веб странице, професионалне извештаје итд. Ове изворе приликом читања бележите и исправно наводите.
д. Фаза организовања
У овој фази потребно је да направите концепт и оквирну скицу или шему текста који ћете писати. Пожељно је да разрадите стил и начин на који ћете нагласити основне поруке и циљеве текста.

2. Писање нацрта текста

а. Увод у писани рад
Уводни део писаног рада треба да садржи неколико елемената важних за читав текст:
  • » Увод у тему, при чему треба већ тада да настојите да заинтересујете читаоца (не заборавите циљну публику).
  • » Назначите перспективу и важне тачке гледишта.
  • » Назначите неколико тачака (три, четири) које ће текстом бити разрађене.
б. Утврђивање редоследа и начина преласка са пасуса на пасус
  • » За сваки предмет разраде скицирајте по једну реченицу која се односи на ту тачку и одредите њено мјесто у структури разраде.
  • » Направите нацрт прелазних реченица или речи којима ће се вршити повезивање претходне и наредне тачке у разради.
  • » Избегните веома кратке параграфе (једна или две реченице) јер овакав параграф може значити да су предмет или тачка слабо разрађени.
  • » Кроз читав писани рад радите на развоју своје, или на почетку прихваћене, туђе тачке гледишта.
  • » Немојте се превише удаљавати од главне теме и идеје рада.
  • » Код разраде не треба да журите са закључцима и скраћивањем реченица, типичним за писање закључака и резимеа – доћи ће време за то.
  • » Текстуалну интерпретацију обогатите цитатима, подацима и сл.
  • » Уколико цитирате, то урадите по утврђеним правилима.
ц. Закључак
  • » Пре писања закључног дела прочитајте уводни пасус и разраду. » Разраду сумирајте у мислима и скицирајте закључак. » Затим се још једном вратите уводном пасусу и разради и проверите
  • одговарајући на питања: » Да ли закључни део укратко износи главне идеје?
  • » Да ли закључни део одражава главне правце и подвлачи најважније елементе разраде?
  • » Да ли закључни део логично одражава развој разраде?
Понекад је, након дефинисања закључка, потребно да преправите или прилагодите уводни део да би читав рад добио на конзистентности.
Након завршеног писања нацрта текста узмите два дана одмора.

3. Ревизија текста

Трећа фаза подразумева да претходно урађени нацрт текста едитујете и ревидирате. Ово треба да урадите са пуном концентрацијом. Извршите евалуацију текста. Битно је да имате самокритичан став.
  • а. Рад прочитајте насамо и наглас као да читате публици. Изненадићете се колико ћете пропуста уочити оваквим начином читања.
  • б. Замолите неку другу особу (најбоље некога ко је упућен у тему) да прочита рад и да дâ своје сугестије или укаже на евентуалне грешке или битне, а пропуштене елементе.
  • ц. Ревизију текста урадите пажљиво и поправите текст на свим местима на којима је то потребно. Пожељно је да упоредите ревидирану и претходну верзију текста јер ћете на тај начин смањити могућност да сте ревизијом нешто пропустили.

4. Провера граматичких грешака у писању

Издвојите време за пажљиву проверу могућих граматичких неправилности и грешака у писању. То је важна фаза рада. Шта вреди што је оно у тексту написано на добар и убедљив начин, ако рад прате многе граматичке и правописне грешке.

Comments