09.1. Како да управљате стресом? 23 стратегије

Под стресом се подразумева нека спољна сила (стресор) исказана у виду агенаса, стимулатора, подстицаја који изазивају промену енергије и узбуђују рецепторе, доводећи наш его у стање непријатности, узбуђења или потиштености.
Стрес је умни и физички напор који осећате као резултат утицаја околних чинилаца.
Због тога је веома важно управљати стресом.
Управљање стресом значи да успевате да задржите контролу када ситуације, људи и догађаји пред вас постављају прекомерне захтеве.
Како да управљате стресом? Постоји велики број добрих стратегија:
1.    Престаните да одлажете активности.
Стрес не можете у потпуности уклонити, али га можете контролисати. Стрес изазива превише активности које треба обавити, а времена за њих је све мање. Прво и основно правило избегавања стреса је да престаните одгађати активности. Уколико нешто можете обавити, обавите то одмах, данас. Одлагањем активност она неће нестати, само ћете имати мање времена да је извршите. Један од најбољих начина како се носити са стресом јесте планирати унапред.
2.    Осврните се около.
Погледајте око себе и видите да ли постоји нешто што бисте код себе могли да промените, као и да ли можете контролисати ситуацију.
3.    Стопирајте негативне мисли.
Негативне и застрашујуће мисли можете зауставити тако што ћете почети мислити о нечем охрабрујућем и позитивном,о некој особи која вам је подршка, којој верујете или о неком месту где се осећате добро. Ако волите реку, замислите како са својим пријатељима пловите чамцем или идете на пецање, ако волите да играте мали фудбал, сетите се ваших победа над другим екипама итд...
Потребно је да стално размишљате оптимистично и да радите најбоље што се може. Не може све увек да иде у најгорем могућем правцу и да се стално погоршава. Решавање проблема је степеник на путу до успеха. На проблем ипак треба гледати са ведрије стране.
4. Поставите себи реално достижне циљеве.
Потребно је да смањујете број послова, обавеза и догађаја. То је један од најбољих начина за смањење преоптерећења.
5.   Не живите у прошлости.
Престаните да гунђате и да се стално на нешто жалите јер вам то ствара ментални напор, производи стрес и смањује способност да будете позитивни и напредујете.
6.    Немојте паничити.
Немојте се уплашити од количине онога што морате урадити и извршити. Једна од почетних грешака ученика и студената у школама и на факултетима је што почну да паниче када схвате шта све морају урадити – колико испита положити, колико страница научити, колико контролних или колоквијума положити, колико предавања одслушати...
7.    Свесно уживајте у садашњости.
Схватите своје тренутно стање као авантуру, као занимљиву загонетку коју треба решити. Говорите себи да вам је ситуација, можда напорна, ипак лепа, да ћете је се касније радо сећати јер ћете из ње изаћи као победник и остварити своје циљеве. Овакав став ће позитивно утицати на вашу подсвест, бићете боље расположени и добићете више енергије и жеље за акцијом.
8.    Ставите стрес у нормалне оквире.
Шта и да добијете слабу или негативну оцену или не успете да положите испит. Мораћете још једном да одговарате, да пишете тест, да објасните родитељима. То није ништа страшно и трагично. Све се да поправити и поново остварити. Битно је да упамтите да су и падови кораци на путу успеха.
9.    Побољшајте вашу способност да излазите на крај са стресом коришћењем техника као што су:
  • » Сакупљањем свих чињеница пре него шпекулисањем и бригом. Страх од непознатог и песимизам у вези са будућношћу може да се смањи сакупљањем чињеница.
  • » Размишљањем на следећи начин: „Нико нема право да ме наљути. Ја о томе одлучујем.”
  • » Записивањем свега, нарочито послова који треба да се ураде и проблема којима је потребна пажња.
  • » Састављањем листе свих проблема, њихових најгорих могућих исхода, и прављењем листе могућих акција.
10.    Научите да се опуштате.
Врло је битно да знате на најбољи начин да се опустите. Медитација или вежбе дисања су проверени и ефиксани начини да контролишете стрес.
11.    Не исцрпљујте се мање важним стварима.
Успорите мало. Проблеме који се јављају свакодневно треба да поређате по приоритетима и посветите се мањем броју важних ствари. Мање битне оставите за касније.
12.    Бавите се физичким активностима.
Научно је доказано да физичка активност повољно утиче на смањење стреса. Физичка активност је апсолутно потребна и то из више разлога: одржава ваш целокупан организам у доброј форми, регулише крвни притисак, повољно утиче на вашу психу, опушта ваше мишиће, такође повољно утиче на дисање. Можете за почетак шетати сваког дана по мало. После тога почните да трчите. Касније идите два пута недељно на пливање, то је одлична стратегија.
13.    Имајте увек реченицу или поруку за охрабрење.
Приликом учења јављају се свакакве „црне мисли”. То је нормално. Довољно је да вам нешто не иде па да почнете ствари да посматрате негативно. На пример: „Мени ово не иде”, „Нема шансе да положим овај испит”, „Није ово за мене” итд.
14.    Врло је важно да на сваку застрашујућу мисао која се јавља увек имате неки охрабрујући одговор, неку реченицу која ће вас довољно мотивисати, одагнати „црне мисли” и подићи самопоуздање. Можете на пример рећи: „Нису други паметнији од мене”, „Кад је могао он/она, могу и ја”, „Главу горе, ово је само пролазна слабост…”
Понављајте мудре мисли успешних људи. Једна од добрих техника, слична претходној, је да изаберете мудре мисли које су говорили успешни људи, да их запишете и да на сваки проблем, негативну мисао увек имате спремну мудрост.
Ево петнаестак добрих које ће вас подстаћи да размишљате позитивно:
  • а. Већину великих ствари постигли су људи који се нису предавали и онда када је све изгледало безнадежно.
  • б. Сав напор се исплати само онда када не одустајете од онога што сте наумили.
  • ц. Желимо ли успети у овом свету, морамо најпре поседовати самопоуздање, а затим самопожртвованост.
  • д. Уколико у учењу немате проблеме, ви и не учите.
  • е. Пут до успеха води кроз 99% неуспеха.
  • ф. Сваки пораз не значи аутоматски и неуспех. Прави пораз ћете доживети само онда када престанете да покушавате.
  • г. Ако желите да постигнете успех, нека вам пређе у навику да радите оно чега се плашите.
  • х. Не постоје препреке. То су кораци на путу до успеха.
  • и. Кад се боримо, боримо се до победе, неуспех није опција.
  • ј. Одлука да успеш је једини начин да успеш.
  • к. Вера у успех, успеха је пола.
  • л. Пре успеха богови одредише да се човек озноји.
  • м. Тајна успеха лежи у циљаној упорности.
  • н. Ништа не долази само од себе. Све морате да постигнете.
  • о. Кад год сам постигао успех, знам да сам позитивно размишљао.
15.    Покушајте да искористите стрес.
Ако се не можете борити са оним што вас узнемирава и ако од тога не можете побећи, онда са стресом треба да „пливате” и да гледате да га искористите на најбољи могући начин.
16.    Направите паузу од дневних активности.
Нађите времена да се одморите од свега, ако не стижете више, барем пола сата, сат дневно. Потражите активност који вас смирује: ТВ, радио, читање књига, слушање музике, неки хоби...
17.    Довољно спавајте.
Врло је важно да редoвно и довољно спавате. Недостатак одмора може погоршати стање стреса.
18.    Развијајте се на личном пољу:
  • » Читајте (направите списак књига и пронађите оне које су вам корисне на основу библиографија).
  • » Тренирајте.
  • » Дружите се и учите од људи на које бисте волели да се угледате.
19.    Организујте своје време.
Почните своја дан на време, немојте спавати до касно. Ако имате обавезе на послу или у школи, испланирајте када ћете радити на својим пројектима, немојте дозволити да касните.
20.    Смејте се. Смех најбољи лек за стрес.
Тешко је насмејати се када вам је живот у тоталном хаосу, али некад вреди застати за тренутак и погледати на неке ствари из ведрије перспективе. Кад вам наиђу неки проблеми, насмејете им се, реците себи да уопште није вредно бринути о њима.
21.    Ако тренутно нисте у стању да решите неки проблем, дајте себи мало времена да размислите.
Промените тему о којој размишљате, преусмеритемисли, урадите нешто друго, све то у циљу да вам се ум разбистри... Када се касније вратите на свој проблем, обично вам буде лакше да га решите.
22.    Слушајте музику која вас испуњава, која вас инспирише, која вас опушта.
Музика може бити одличан начин да се опустите и да смањите стрес. Пустите музику гласно или тихо, како год волите.
23.    Поједноставите ствари.
Некада је потребно да застанете и размислите:
  • Шта је најгоре што вам се може десити?
  • Ми често умемо да претерујемо и превише користимо своју машту, на тај начин, у својој глави, од ситних стварамо веома велике проблеме. У решавању сваког проблема покушајте да што више поједноставите ваш поглед на целу ствар.

Comments