08.04. Како спречити одлагање и одуговлачење? Листа за проверу

Постоје различите методе да прекинете одуговлачење у учењу. Овде ће вам као техника за почетак учења бити представљен сет питања на која треба да одговорите. Сачувајте одговоре на постављена питања и користите их као помоћ за праћење учињеног напретка у учењу.
1. Шта желите да урадите?
  • » Шта је коначни циљ и резултат?
  • » Шта су најважнији кораци да дођете до циља и резултата (мисли се на крупне кораке)?
  • » Шта сте до сада по овом питању урадили?
Чак и ако ништа нисте урадили, знајте да сте на добром путу јер о учењу размишљате (док одговарате на ова питања). Као што каже пословица: “И најдужи пут почиње првим кораком.”
2. Зашто то желите урадити?
  • » Шта је ваш највећи мотив? Немојте бринути ако је ваша мотивација негативна. Уколико је тако, треба да покушате да је другачије изразите, можда да шире сагледате ствари и постоји шанса да она из негативне пређе у позитивну.
  • » Шта су други позитивни резултати који ће проистећи из успешног завршетка учења? Навођење оваквих резултата може вас вратити добрим идејама и замислима које су због помањкања самопуздања биле потискиване.
3. Наведите шта могу бити отпори и препреке у учењу
  • » Имате ли воље и снаге да завршите учење?
  • » Који су спољни ресурси потребни? Ресурси нису само материјалне природе (средства, опрема, новац), него укључују и време и људе (експерте, колеге, искусније колеге).
  • » Шта ће се десити ако не буде напредовања и резултата?
4. Направите оквирни план
  • » Најважнији и реално остварљиви кораци.
  • » Учење је лакше остварити кад је припремљено и реализовано кроз фазе. Треба да почнете са мање захтевним фазама и да на њих, како напредујете у реализацији, додајете детаље и сложеније елементе.
  • » Колико времена ће поједине фазе и учење узети? Временски план и оквир помаже у праћењу планираног напретка и подсећа да на путу до завршетка пројекта учења постоје и препреке.
  • » Који део дана је остављен за учење? Ово помаже у развоју радних навика, ствара добро радно окружење и удаљава вас од разноразних сметњи (учењу се много више посвећујете једном кад сте се решили сметњи).
  • » Награде које ћете себи приуштити. Овде треба да укључите и оно што ћете себи ускратити (изласци, на пример), док не стигнете на циљ.
  • » Време за преглед и ревизију. Замолите пријатеља, колегу, стручњака, ментора да повремено направи увид у реализовано. То ће вам поред једне врсте надзора, помоћи и у мотивацији.
5. Шта треба да признате и прихватите?
  • » Почетне проблеме и грешке у раду. Учињене грешке које откријете и поправите, дугорочно су вредније од самих циљева учења. На грешкама се учи и стиче искуство.
  • » Пад концентрације, засићеност и бежање од учења. Током учења, долази до засићености и ситуација када ћете од њега настојати побећи. Ово треба да признате и да се са тим суочите, али да не дозволите да вас ово искушење савлада.
  • » Емоције. Фрустрација се јавља када се ствари не одвијају у жељеном правцу и жељеном динамиком. Запитајте се да ли радите најбоље што можете на решењу или превазилажењу проблема.
  • » Машта. Понекад себе треба да замислите као задовољну, срећну, поносну особу која је успешно завршила пројекат учења.
  • Немојте мислити да је одлагање учења део вашег понашања и да на томе не можете ништа урадити. Елиминација одлагања се превазилази једноставно - кроз посвећивање обавезама које чекају.

Comments