05.4. Како да учите кроз решавање проблема?

Учење кроз решавање проблема представља узбудљиву алтернативу традиционалном начину учења. Обично се реализује кроз тимски рад (учешће више колега на решавању проблема).
Код учења кроз решавање проблема, професор вам представља проблем, без много класичног предавања. Уместо класичног оцењивања, он прати ваш и рад осталих чланова у тиму на решавању проблема, начин размишљања и креативност.
Код оваквог учења од вас се очекује активан приступ кроз изналажење и апсолвирање садржаја потребних да се проблем реши.
Улога професора је да вам рад на проблему олакша, да буде ментор, али не и извор за решења проблема.
Учење засновано на решавању проблема нуди вам следеће могућности:
  • » Проверу и процену укупних знања,
  • » Откривање области и елемената на којима још треба да радите,
  • » Развој вештина за ефикаснији рад у тиму,
  • » Развој вештина комуницирања,
  • » Дефинисање и одбрану ставова кроз документовану и утемељену аргументацију,
  • » Развој флексибилности у обради информација и извршавању обавеза,
  • » Увежбавање и развој вештина које ће вам бити потребне по завршетку образовања.

Кораци у учењу кроз решавање проблема

1. Размотрите проблем
Продискутујте са професором о опису проблема и забележите његове најважније делове.
У овој фази се обично не зна много о проблему и нема се довољно знања, али у томе је изазов оваквог начина учења.
Потребно је да сакупите бројне информације, научите нове концепте, принципе и вештине које ће вам помоћи у процесу решавања проблема.
2. Наведите оно што је познато
У овој фази треба да наведете све оно што знате о области из које је проблем, а на основу претходних знања или искустава.
Овде треба да размотрите не само шта су ваша знања и способности, него и знања и способности свих чланова тима.
Треба да региструјете све могуће доприносе чланова тима, без обзира колико вам то у овој фази деловало непотребно или сувишно.
3. Дефинишите проблем
Дефинишите постављени проблем и развијте га властитим речима и могућим концептом.
Наведите постојећа знања чланова тима, али и оно што ће за успешно решавање проблема бити потребно научити.
Дефинисање и развој проблема направите у писаној форми. Затим је усагласите са свим члановима тима. Добра идеја је да проверите реакцију професора на овако разрађен и дефинисан проблем.
Дефиницију и разраду проблема касније можете изменити или допунити у зависности од новоприкупљених информација.
4. Креирајте листу могућих решења проблема
Наведите све идеје и решења које чланови тима могу сматрати адекватним. Предложена решења и идеје рангирајте према вредности. Затим се са осталим члановима тима определите за најбоље решење или решење за
које вам се чини да може бити примењено са успехом.
5. Израдите временски план реализације активности
Активности које треба да доведу до решења проблема, треба да распоредите унутар расположивог времена.
Код планирања времена за завршетак појединих активности, треба да водите рачуна о томе шта се већ зна и шта је потребно учити.
Такође, треба да направите везе између планираних активности и листе могућих решења сачињене кроз корак четири.
6. Направите преглед онога што треба да научите
Јасно издвојите области, теме, методе и све оно што треба да научите да би се дошло до решења проблема. Листа ствари које треба да научите, треба да буде у вези са предложеним и усвојеним могућим начинима решавања проблема (корак четири).
У овој фази потребно је да прикупите, систематизујете и обрадите нове информације. Информације тражите на унапред одређеним местима (књиге, стручњаци, веб странице, итд), али и на местима за која накнадно утврдите да могу бити добри извори. Потрагу за информацијама временски ограничите и од свих чланова тима тражите да се држе утврђених рокова.
Уколико спроведена истраживања и прикупљене информације одговарају претпостављеним решењима, пређите на следећи корак. Ако сакупљене и обрађене информације не пружају довољно гаранција да ће проблем бити решен, вратите се на корак четири.
7. Презентујте проблем и изнесите решење
Пре коначне презентације проблема и његовог решења добро је да решења до којих сте дошли представите колегама, студентима. У овом представљању треба да укључите дефинисање и разраду проблема, питања кроз која сте покушали доћи до решења, прикупљене податке, анализу прикупљених података и аргументацију предложених решења или препорука.
Потребно је да јасно представите проблем и његова решања. Укратко представите процес примењен у решавању проблема, разматране опције и тешкоће које су пратиле процес.
Код коначне презентације посебну пажњу посветите не само закључцима (решења, препоруке), него и њиховом образложењу, тј. утемељености.
Презентација треба да увери друге да су предложена решења добра, али је не смете свести на убеђивање. Треба да нађете начине да они којима се решења проблема излажу, без предрасуда и сумњи, објективно размотре разлоге који их аргументују.
Ако је рад на решавању проблема довео до јасних и недвосмислених решења, то треба јасно и презентовати.
Уколико процес није резултирао добро образложеним решењима, то без устручавања треба да нагласите и позовете на даље разматрање проблема и тражење решења.
Представљање резултата рада приликом решавања проблема прилика је да професорима и студентима покажете шта сте и колико научили.
Уколико је процес успешно завршен, презентација треба да стави до знања да се материјом влада. Ако су током рада утврђени проблеми које овај процес није могао превазићи, то треба да схватите као позив, могућност и потребу за даљим учењем и радом.
8. Анализирајте рад и презентацију
Мишљење о раду на решавању проблема и његовој презентацији треба да изнесе сваки од чланова тима, али и група којој су решења презентирана.
Не треба да бежите од осећаја поноса за оно што је добро урађено, али ни од схватања да на ономе што није било добро, треба још да радите и учите. Томас Едисон је био поносан и на своје неуспешне експерименте јер их је сматрао корацима на путу до успеха.

Comments