02. Увод‎ > ‎

02.1. Шта је учење?

Учење је свесна, сврсисходна и намерна активност којом стичете одређена сазнања и вештине. То је сложен, перманентан процес присутан у свим аспектима и раздобљима нашег живота. Базира се на памћењу градива које се учи. Тако се разликује краткотрајно и дуготрајно учење као што се разликује краткорочно и дугорочно памћење.
Учење обухвата усвајање навика, информација, знања, вештина и способности. То је процес који резултира у релативно трајној промени понашања.
Учењем формирате трагове у мозгу који остају као део искуства личности и могу имати различиту дужину трајања, што углавном зависи од намене за коју учите.
Учење треба разликовати од појмова обучавања, тренинга, развоја, образовања.
  • Обучавање означава стицање нових практичних знања и вештина потребних за рад, руковођење, управљање организацијом, према усвојеним правилима, прописима и стандардима. Обучавање доводи до промена у вештинама.
  • Тренинг представља увежбавање стечених практичних знања и вештина.
  • Развој је везан за стицање нових знања, вештина и способности које омогућавају појединцу предузимање сложенијих послова, припремајући га за будућност и захтеве који тек долазе. Развој доводи до промена у ставовима и вредностима.
  • Образовање значи стицање и стално иновирање ширих знања из примењених научних дисциплина и пословне праксе, релевантних за делатност и циљеве предузећа.

Врсте учења

Постоји неколико врста учења:
1. Механичко учење је учење напамет пошто се градиво учи дословно, без измена, разумевања и успостављања смислених веза између постојећег и неког другог градива (без обзира да ли је у питању исти наставни предмет или неки други). У пракси се често употребљава термин буквално учење, а у жаргону „бубање“ или „штребање“.
Разликујемо неколико варијанти ове методе учења:
  • 1) Учење напамет градива које се иначе не учи смислено (попут таблице множења или назива организама изведених из латинског језика који ученици, рецимо, не уче).
  • 2) Учење градива које може да се разуме, али је неопходно научити га напамет (на пример рецитација или текст за позоришну представу).
  • 3) Учење градива које може да се разуме, али у процесу наставе, углавном грешком професора, то градиво није учињено смисленим.
Овакво учење постоји у школској пракси, али је непожељно.
2.    Опсервационо учење полази од става који гласи: да би ученик или студент био успешан, мора бити пажљив, имати приступ и задржати информације, мора бити мотивисан, поседовати жељу да научи и мора бити у стању да тачно репродукује жељене вештине.
3.    Учење путем открића је метод који се заснива на приступу да ученици или студенти треба да успоставе интеракцију са својим окружењем и то тако што откривају и манипулишу објектима, долазећи до питања и контроверзи, кроз експеримент. Основна одлика учења путем открића је да оно што треба да се научи, није дато, већ онај који учи мора самостално до тога доћи тако што ће га открити. Прво треба постојеће податке организовати у нове целине да би се дошло до комбинације која води ка решењу. Учењем путем открића остварују се општи циљеви образовања, формира се аутономија, способност самосталног решавања проблема, способност за истраживања и примену наученог на нове ситуације, развија се мотивација и сл.
4.    Конвергентно учење се још назива и логичко учење јер се заснива на правилима логичког мишљења, односно логички уређеном следу интелектуалних радњи који доводи до једног тачног решења. Ова метода учења је својствена за научне области у школи као што су математика, физика, хемија, биологија, историја, географија итд, тј. за области у којима се од ученика највише захтева логичко размишљање. Примери за ову методу учења су бројни. У математици се на овај начин усваја алгоритам за решавање неке класе математичких задатака, а у природним и друштвеним наукама неке узрочно-последичне везе које доводе до решавања одређених проблема (нпр. зашто се водоник више не користи за покретање балона).
5.    Активно учење је учење кроз рад, извршавање задатака и личну акцију. Постиже се директним укључењем ученика у процес учења.
Суштина активног учења може се схаватити кроз цитат чувеног Бенџамина Френклина: „Реци ми и ја ћу заборавити, покажи ми и ја ћу можда запамтити, укључи ме и ја ћу разумети.”
6.    Учење увиђањем је најсложенији облик учења, заснован на решавању проблема путем увиђања битних односа у ситуацији. Учење увиђањем се одликује тиме што се нагло долази до тачног решења. Успешан начин доласка до решења се генерализује и примењује у сличним ситуацијама. Учење увиђањем је доминантан облик учења код човека, који он примењује чак и онда када учи материјал који сам по себи није осмишљен.
7.    Дидактичко учење је традиционални процес учења у коме је у центру процеса учења наставник, а карактеришу га предавања, демонстрације, испитивање студената и директно учење.
8.    Програмирано учење је савремени начин учења где се веће градиво разбија на низ међусобно повезаних делова које ученик затим савладава сукцесивно, део по део. Након сваког савладаног дела, ученик проверава знање и напредује индивидуално, сразмерно свом претходном знању. Успешно се могу програмирати чврсто повезани и структурисани делови градива који представљају основна знања која ученик треба да стекне.
9.    Учење по моделу је врста за коју је карактеристично угледање онога ко учи на узор или модел, чије се понашање и особине личности усвајају имитацијом или на било који други начин. Узор или модел је особа за коју је појединац емоционално чврсто везан, коју воли, поштује или обожава. У детињству, најчешћи модел је родитељ, ујак, старији брат, учитељ или касније познати певач, спортиста, политичар, научник, књижевник, бизнисмен или нека друга јавна личност.
10.    Учење на основу улога је вид учења заснован на учењу идентификацијом и имитацијом којим се појединци оспособљавају за извођење оних улога које ће, касније, преузимати у животу.
Comments